Proslavljeni srpski fudbaler, Aleksandar Mitrović, rođen je 16. septembra 1994. godine u Smederevu.
Bio je član omladinskih selekcija Partizana, a seniorsku karijeru započeo je u Teleoptiku 2011. godine. Godinu dana kasnije potpisao je profesionalni ugovor sa Partizanom i u svojoj prvoj sezoni osvojio titulu prvaka Srbije sa crno-belima.
U transferu vrednom pet miliona evra prešao je u belgijski Anderleht 2013. godine i za dve sezone upisao 44 gola na 90 odigranih utakmica. Nakon sjajnih partija u Belgiji stigao je poziv iz Premijer lige, pa je Mitar 2015. godine prešao u Njukasl za 15 miliona evra.
Proveo je tri sezone u klubu, ali nije uspeo da pokaže svoj pun potencijal, pa je 2018. poslat na pozajmicu u Fulam, a ubrzo je i zvanično postao igrač tog kluba. Bio to potez karijere. Eksplodirao je Mitar u dresu Fulama, postao je najbolji igrač kluba i ljubimac navijača. Osvojio je Čempionšip i bio najbolji strelac u sezoni 2021/2022, a prožao je sjajne partije i po povratku u Premijer ligu. Odigrao je ukupno 173 utakmice i postigao 97 golova u dresu Fulama.
Nakon tri sjajne sezone u Londonu usledila je selidba u bogati saudijski Al Hilal i nastavak domnacije. U svojoj prvoj sezoni osvojio je titulu i zasenio zvezde poput Nejmara, Ronalda, Benzeme… Nakon dve sjajne sezone napustio je klub i preselio se u Al-Rajan iz Katara.
Mitrović je sa mladom reprezentacijom Srbije 2013. postao šampion Evrope, a iste godine debitovao je i za našu A reprezentaciju. Nastupao je za Srbiju na Svetskom prvenstvu 2018 u Rusiji, Mundijalu u Kataru 2022 i na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj 2024. godine.
Upisao je više od 100 nastupa za Srbiju i postao najbolji stralac u istoriji našeg nacionalnog tima.
Put do uspeha nije bio nimalo lak. Njegova karijera izgrađena je na talentu, ali i napornom radu i velikom odricanju – kako njega, tako i cele njegove porodice.
Odrastanje
Porodica Aleksandra Mitrovića se dosta žrtvovala kako talentovani dečak postao ovo što je danas u svetu fudbala.
U jednom intervjuu svojevremeno je otkrio kroz šta su sve prolazili njegovi roditelji kako bi ga izveli na pravi put.
Odrastao sam u normalnoj, radničkoj porodici. O meni i bratu su dosta brinuli baba i deda jer su majka i otac mnogo radili. Kada su bili u prvoj smeni, ustajali su u četiri ujutru da idu na posao. Tata je bio vozač, a majka kondukter. Tako su se i upoznali. Otac je onda počeo i privatno da radi sa šljunkom, pa po ceo dan nije bio kod kuće – otkrio je on.
– Bez obzira na gomilu obaveza, uvek su nalazili vremena da sa nama uče ili da mene voze iz Smedereva u Beograd na treninge. Šest puta nedeljno. Pre ili posle škole, u zavisnosti od toga koja sam smena, čekali su me da me odvedu na trening i vrate kući. Imao sam vremena samo za školu i fudbal, a oni samo za posao i moje treninge. Putovali smo tako od moje devete do četrnaeste godine. Onda sam se preselio u Beograd – kaže Mitrović i dodaje da je presrećan što je danas u mogućnosti da im pruži sve što im je potrebno:
– Odricali su se svega da bih ja uspeo da ostvarim snove, da bih mogao da radim šta volim. I moj brat je mnogo puta morao da se žrtvuje. Na primer, dešavalo se da nemamo para i onda on ne dobije nove patike ili majicu da bi imali meni da kupe kopačke ili kostobrane. Naravno da sam srećan što sam uspeo, ali mi je mnogo draže što se to dogodilo zbog svih njih, koji su godinama sebe stavljali u drugi plan da bih ja išao prema svojim ciljevima. Drago mi je što danas njima mogu da pružim više.
Ovaj temperamentni fudbaler „lavljeg srca“ prošao je sve i svašta na putu do uspeha. U jednom intervjuu za „Dejli mejl“, koji se danima prepričavao, Mitar je pričao otvoreno o svom odrastanju u Smederevu i fudbalskim počecima.
Mitrović je otkrio da je kao klinac trenirao karate i kik boks, ali nije bio fokusiran na te sportove. Njegov otac Ivica je jednom prilikom u šali rekao da je Mitrović „mogao da postane kriminalac“. Naime, jedom prilikom je kamenom pogodio mašinovođu u vozu.
– Ne znam zašto se to dogodilo, ali nisam bio sam. Bilo je stotinak dece, bacali smo kamenje na voz, ali je moj prošao kroz prozor i udario mašinovođu. Moj otac je uvek bio dobar prema meni, ali me je tada tako izmlatio… Dobro pamtim te batine“, otkrio je tada Mitrović.
Supruga Kristina
Bio je usijana glava, a onda je upoznao prelepu Kristinu i njegova karijera krenula je uzlaznom putanjom.
Kristina Janić je najveća je najveća podrška i životna saputnica čuvenog srpskog golgetera Aleksandra Mitrovića.
Ova dama fudbalerovo srce odavno je osvojila. U martu 2016. godine dobili su prvo dete, sina Luku, a već krajem 2017. godine stigla je i ćerkica. Kristina i Aleksandar venčali su se 2021. godine, a potom i pravili veliku svadbenu ceremoniju u Beogradu.
O emotivnom životu i tome koliko mu emotivna stabilnost pomaže u karijeri govorio je i Aleksandar pre nekoliko godina. On je priznao da mu ljubavna harmonija daje vetar u leđa.
– Rano sam zasnovao porodicu, ali to je nešto najlepše što mi se desilo i što sam uradio u životu. Osećaj da vas neko čeka kod kuće uvek kad dolazite s treninga, utakmice ili dugih putovanja zaista je nešto što me tera da više radim i treniram. Sada imam i sina koji će se jednog dana ugledati na mene i naravno da bih voleo da uvek čuje samo lepe priče o svom ocu – rekao je Aleksandar pre nekoliko godina.
Da je to nešto što ga motiviše pokazalo se kao istinito jer je s godinama sve bolji i bolji na terenu, kako u klupskom, tako i u reprezentativnom dresu. Nema sumnje da će Kristina biti ponovo Aleksandrova amajlija i seloj srpskoj naciji doneti sreće i razloge za osmehe kad god čuveni Mitrogol bude postizao golove. Inače, Kristina je ćerka našeg čuvenog sportskog radnika, nekadašnjeg fudbalera, sada trenera Aleksandra Janjića.
Aleksandar Mitrović posle poraza od Engleske Izvor: Kurir
(Kurir.rs / Lajk.rs)
