Gordana Petković je žena heroj! Žena o kojoj bi trebalo da se prave emisije, da njen životni put bude nauk mnogim mladim generacijama koje dolaze.
Gordana Petković ima 34 godine i pred kraj karijere doživela je da debituje za žensku rukometnu reprezentaciju Srbije. I to u pobedi nad Litvanijom (42:33) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
Teška saobraćajna nesreća
A, samo tri godine ranije Gordana Petković gledala je smrti u oči. Doživela je tešku saobraćajnu nesreću, život joj je visio o koncu. Njena najbolja prijateljica izgubila je tada život. Posle svega toga, Gordana se vratila rukometu i ne skida osmeh sa lica.
– Uvek kažem da ono što ne ubije, ojača čoveka, tako i mene. Nije važno koliko puta padnemo, već koliko pronađemo snagu da ustanemo i verujemo da nikad nije kasno za novi početak – rekla je Gordana Petković za Sportski žurnal i vratila sećanje na saobraćajnu nesreću pre tri godine:
– Bio je to veoma težak period, najviše na psihičkom planu, mislila sam da se nikada neću oporaviti. Bila sam skroz izlomljena, ali bar živa, dok je moja prijateljica na mestu poginula…
Sećanje na septembar 2022. ne bledi.
– S Marijom Pavlović vraćala sam se sa treninga i jedan dečko nas je udario na autoputu kolima otpozadi. Od siline udarca ispala sam iz automobila i jedva preživela, dok je Marija nastradala. Znala sam da ću zalečiti fizičke povrede jednog dana, ali ostale rane će ostati zauvek.
Porodica izbegla u zloglasnoj Oluji 1995.
Imala je snažnu želju i volju da iz svega izađe kao pobednik.
– Naučila sam da izađem jača posle svakog udarca. Posle dužeg vremena i perioda oporavka vratila sam se na teren, ali u tom trenutku nisam znala da ruka nije dobro zarasla. Usledio je novi šok, lekari su mi rekli da je operacija neizbežna i morala sam pod nož. Stavili su mi pločice, šrafove, skraćivali kost… Taman sam se psihički malo oporavila, provodila dosta vremena sa ekipom, počela da se vraćam u život, a onda sam morala sve iz početka. Kad sam se vratila na teren, te sezone bila sam najbolja igračica Superlige.
Na pitanje, da li je nekada razmišljala da odustane, kaže:
– Nikad! Rukomet mi je kroz život bio kao štit, jer sve ovo nije jedino što mi se desilo. Kad sam bila mala, moja porodica je 1995. izbegla u Oluji u Srbiju, tata je tad ostao invalid, tako da je meni rukomet uvek bio sigurna zona.
I sad, tri godine od saobraćajne nesreće, ispunila je životni san i obukla dres srpske reprezentacije.
– Ne znam šta da kažem, kako da reagujem osim što sam neizmerno zahvalna na ukazanoj prilici. Uvek razmišljam o utakmici, sebi, ishodu, fokusirana sam na rivala koji me čeka. Radila sam na tome da nemam tremu, značila mi je i podrška saigračica, stručnog štaba. Recimo, pred utakmicu mi je prišla Andrea Lekić i rekla „Uživaj u onome što radiš” i poslušala sam njen savet.
Signal da će ući u igru dala joj je legendarna Katarina Tomašević.
– Želela sam da opravdam njeno, ali i poverenje čitavog tima. Očekivala sam da ću ući u igru u nekom trenutku i znala sam da moram da budem na nivou. Nisam smela da izneverim ni sebe, ni Katarinu, ni tim.
Poseban je osećaj igrati za srpsku reprezentaciju.
– Šokirano sam se osećala! Emocije su bile jake i pomešane. Uvek sam se nadala i verovala da će taj poziv doći, ali me nekako uvek zaobilazio. Vremenom sam malo izgubila nadu, ali nisam odustajala i na kraju se isplatilo. Ovo je možda i najlepši trenutak u karijeri! Čitav život sam se trudila, borila, u našoj ligi uvek bila na visini zadatka, ali taj poziv nikad nije dolazio. Sad sam tu i želim u svakom trenutku da uživam sa ovim divnim devojkama u najdražem dresu.
Živi za ćerkicu
Debitovala je za Srbiju u 34. godini.
– Znam da su ljudi možda više gledali u mene nego u druge i čekali šta će da vide. Mada, možda sam među najstarijima u timu, ali su one duže u reprezentaciji, pa se osećam mlado. Imam dosta iskustva u ligi, reprezentacija je nešto drugo.
Najveća sreća za Gordanu Petković svakako je ćerka Sara.
– Ćerka je moj život i velika podrška u životu. Ima devet godina i dok njena generacija sedi pored računara, Sara je odlučila da krene mojim stopama i trenira rukomet. To me veoma raduje, ona je moja najveća motivacija u životu – poručila je Gordana Petković
Kurir sport/Sportski žurnal
Gol Andree Lekić i slavlje rukometašica Srbije Izvor: RTS 2
(Kurir.rs / Lajk.rs)
