Zdravko Mamić bio je gost emisije „Sve u 16“ na televiziji „K1“ i tom prilikom govorio je o brojnim zanimljivim temama.
Jedna od njih bila je i poređenje reprezentacija Hrvatske i Srbije.
– U Hrvatskoj se taj nacionalni ponos i zajedništvo zaista doživljavaju na jedan poseban način. Hrvati neverovatno emotivno reaguju na nastupe reprezentacije, tu nema nikakve sumnje. To je dublje i snažnije nego što je slučaj, recimo, u Srbiji. O tome sam govorio puno puta. Znam zašto, i daću vam iskren odgovor, iako znam da ću se mnogima zameriti. Ja sam se, recimo, iskreno radovao kada je Piksi došao na čelo reprezentacije. Iako ga ne poznajem lično, moj sin se susreo s njim i u odličnim su odnosima. A što se tiče Džajića, za njega bih dao sve. Da mi dođe, dao bih mu i utrobu iz sebe.
Prvo, bio mi je idol kao igrač. Bio sam njegov vatreni navijač. Kasnije mi je postao uzor kao sportski radnik. A onda, kroz privatna druženja, shvatio sam da je to gospodin kakav se rađa jednom u milion godina – rekao je Mamić, pa dodao:
– Razlika je u tome što reprezentacija Srbije dugo nije imala čvrstu ličnost koja bi zabranila bilo kakvu protekciju. A reprezentacija ne sme da bude poligon za protekciju. Kod vas su se jako nametnuli menadžeri, ili pojedinci sa jakim uticajem, u Savezu, po klubovima… I gurali su svoje interese, svoje igrače. I to je pogubno.
To se ne sme nikada dozvoliti. Jer, kad jednom to uradite, vi ste izdali sve. Igrači to odmah osete. Oni znaju kad neko ne zaslužuje da bude tu, kad je privilegovan. Kod nas toga gotovo da nije bilo. Neću reći da nikad nije bilo simpatija selektora prema nekom igraču, ali verujte, to bi odmah bilo primećeno, označeno kao minus. I takav selektor bi brzo pao.
Mamić: Sa Grobarima bih napao Ameriku!
Govorio je Mamić i o navijačima Partizana.
– To je fenomen. Pa ja ne znam, ja bih Ameriku napao sa takvim navijačima… Jer sad, recimo, primer ja znam da je to bilo u Evropi moderno recimo, vi znate za Boksing
Dej u Premijer ligi i u Engleskoj, jer je toliki broj turista i ljudi to planiraju turistički da idu na utakmice i nije samo engleska publika na engleskim stadionima. Onda recimo primer Borusije iz Dortmunda i čuveni njihov stadion, ono je nemoguće, ljudi dolaze turistički na stadion. E sad ja znam, recimo, primer koliko Hrvata ide na košarkašku utakmicu Partizana, čudo – dodao je Zdravko Mamić.
Srbin mu dao 22 miliona
Kako Zdravko Mamić tvrdi, jedan Srbin, kog nije želeo da imenuje, pomogao mu je kada mu je bilo najteže i bez reči dao 22 miliona!
– To se ne zaboravlja. Stvarno, to je za Ginisovu knjigu rekorda, ili ne znam, za Netfliks, za neku seriju. Ja nemam ni evro, nemam račun, ali imam ideju. I naravno, i ljubav ljudi ima svoje granice, ali ovaj čovek me nikada u životu nije video… Čuo sam za tog gospodina, vlasnika banke iz Banjaluke, i najavio sam se da dođem.
On je vlasnik banke, a ja sam došao sa ćerkom Ivom, tada je imala 26 godina. Kad smo stigli, odmah sam osetio da tu ima nešto posebno. Dočekao me je lično, zajedno sa celom upravom banke. Naravno da je moj fudbalski pedigre imao ulogu u svemu tome. Mislim, da se ne lažemo – hajde da vidimo tog Mamića: kakav god da je, je l’ sposoban čovek, ili baraba, ili galamdžija? Čak i oni koji me ne vole, žele da me upoznaju. A meni je to dovoljno – pa onda dolazi stvarnost.
Biznismen iz Mrkonjić Grada
Mamić je potom u dahu nastavio.
– U tom razgovoru, saznajem da je gospodin iz Mrkonjić Grada, veliki biznismen, ima mnogo poslova i u regionu i po Evropi. I, iako ga nikada nisam video da pije – jer smo se kasnije više puta viđali – tada mi je pričao bajke o svojoj šljivovici koju sam proizvodi. I tako – maznemo nas dvojica celu bocu šljivovice. A ja inače ne pijem – rekao je Mamić i dodao:
– U tom trenutku on je gradio oko 3.000 stanova u Banjaluci, a sinovi su mu radili na tim zgradama. Odmah ih je pozvao, rekao im: „Mamić nam je u gostima“, i zvao ih da dođu da se slikaju. I, reč po reč, ja njemu iskreno kažem: “Slušajte, ja sam došao da mirne savesti pitam – postoji li šansa da mi pomognete? Jer ja sam reputacioni rizik. Nijedna evropska banka mi neće dati ni evro kredita. Postoji li mogućnost da kreditirate projekte moje ćerke?” A on meni odgovori: “J**e mi se za reputacioni rizik. Ti si moj brat. Ja ću ti dati kredit za šta god treba.” I čovek – u jednom danu – 22 miliona maraka! To je bio moj novi početak.
Dodao je Mamić potom i sledeće.
– U jednom trenutku, tokom te posete, dolazi jedan čovek i donosi poklone – domaćin ustaje, uzima ih i predaje mojoj ćerki. Posle dolazi jedna dama, donosi poklone – on ustaje, prima ih i daje ih meni. I znate, nije meni problem da se emotivno otvorim kad mi neko pruži takvo gostoprimstvo. Inače, tokom celog razgovora – i kasnije sam to video – čovek stalno drži brojanicu u ruci, 24 sata. Meni je to mnogo značilo. Verujem da je vernik. I to je za mene posebna dimenzija. Mada, veruj – ne veruj – najvažnije je da li si čovek.
– I onda sam mu rekao: “Ne znam šta ste mi napravili – razvalili ste me.” Kad se čovek nađe u problemu, pa mu neko pokaže takvu ljubav – to je neopisivo. Dignem se, pogledam ga i kažem: “Slušajte, pa ja sam go. Ne znam kako da vam uzvratim. Nemam šta da vam dam. Da izvadim bubreg? Srce?” I skinem sat sa ruke – skupocen sat – i kažem: “Hoću da imate uspomenu na mene.” Inače to nikad ne bih pričao, ali eto… Međutim, taj čovek kasnije dolazi u Hercegovinu da obiđe moje projekte – iako nema vremena za to. Stvarno je prezauzet. I kaže mi: “Imam ja sad nešto za tebe.” I pokloni mi – isto tako skupocen sat. Kao revanš. Tako da – jedan drugom imamo uspomenu.
– Žao mi je što ne mogu da govorim o njemu punim imenom i prezimenom, iako će mnogi naslutiti o kome se radi. Nema puno takvih ljudi. Mene ne zanima ništa – i neka se mojoj deci desi ono što ja njemu želim – i njegovoj porodici. A ono što sam stvorio sa svojim ćerkama, između ostalog i zahvaljujući njemu – da mu sutra zatreba – sve bih mu prepisao. Eto, toliko mislim o njemu.
Kurir sport / K1 Televizija
Piksi na pitanje Kurira objasnio zašto je postavio ovakvu taktiku protiv Engleske Izvor: Kurir
(Kurir.rs / Lajk.rs)
