Dejan Milovanović bio je sportista koji je plenio fudbalskim, ali isto tako i ljudskim kvalitetima.
Ponikao je u Crvenoj zvezdi. Prošao sve kategorije kluba i zaigrao za prvi tim. Za svoj voljeni klub Dejan Milovanović odigrao je čak 232 utakmice i po tome je 18. u istoriji, uz 28 datih golova, koji su svaki posebno bili jedno remek delo.
Debi za Zvezdu sa 17 godina
Dejan Milovanović osvojio je tri šampionske titule sa Crvenom zvezdom (2004, 2006. i 2007) i četiri nacionalna kupa (2002, 2004, 2006. i 2007). Za prvi tim debitovao je 17. novembra 2001. godine protiv Zemuna (2:0), sa svega 17 godina.
I to kod trenera Zorana Filipovića koji je za Kurir evocirao uspomene na Dejana Milovanovića, koji je tragično izgubio život igrajući Ligu veterana 16. septembra.
– Jedna tragedija. Neverovatno… Znao sam ga još otkada je bio dete, pa onda i kada je ušao kod mene u prvi tim Crvene zvezde sa 17 godina. I to pre svega zahvaljujući svojim fudbalskim i ljudskim kvalitetima. Verovao sam tada kao trener u njega i njegov potencijal. Davao je važne golove za Zvezdu, s pravom postao kapiten – kazao je za Kurir Zoran Filipović i nastavio:
– Videli smo se pre mesec dana. Pričali nešto neobavezno. Bio je nasmejan, pozitivan i raspoložen.
Golovi Kjevu i Partizanu za TV špice
Prisetio se Zoran Filipović kakav je bio Dejan Milovanović dok ga je trenirao.
– Bio je miran, malo povučen. Ali, ambiciozan da igra za prvi tim Zvezde. Uvek je na treninzima radio punim kapacitetom i to se osetilo. Plus njegovi ljudski kvaliteti. Jednostavan momak, skroman, uvek je znao da bude na usluzi svima. Da se nađe pridošlicama. Pomogne. Dobar za ambijent u svlačionici. Voleo je šalu, nije zamerao, niti se ljutio i kada je bilo na njegov račun. Bio je cimer sa Marjanom Markovićem. Pričali smo nas dvojica o njemu. Mnogo nas je pogodila njegova smrt, jer se pre svega radilo od momku dobroćudne duše i dobrog karaktera. Svima nama zvezdašima je mnogo žao, što nas je Deksa napustio pre vremena, ovako tragično.
Zvezdaši pamte Dejana Milovanovića po golovima. Unikatan je onaj koji je dao Kjevu u Veroni 2002. u Kupu UEFA.
– Imao je jak šut. Išla je lopta kao metak. To je nasledio od oca, sa kojim sam igrao u Zvezdi. U Veroni smo napravli veliko iznenađenje, posebno što je Kjevo te sezone bio hit u Seriji A. Ivan Gvozdenović i Deksa Milovanović dali su golove. Bio je aktivan sve vreme na utakmici. Taj gol bio je za TV špice. Pravo remek delo. Nezaboravan trenutak za sve zvezdaše.
Miran, tih, povučen i skroman
Pre toga, Dejan Milovanović bio je strelac na 118. derbiju u Humskoj, kada je Zvezda potukla favorizovani Partizan rezultatom 3:0.
– Taj derbi je bio neverovatan događaj. Tukli smo ih u vreme kada su bili jaki kao zemlja, ne samo na terenu, već i i u svim strukturama. Deksa je bio jedan od mladih momaka i junak tog meča, uz Nemanju Vidića i Dragana Bogavca. To je utakmica koja se pamti i ne zaboravlja. Dejan je tu pokazao svoj kvalitet, ali i raskošan talenat.
Prisetio se Zoran Filipović i Đorđa Milovanovića, Dejanovog oca, koji je takođe preminuo igrajući fudbal, po prestanku karijere.
– Igrali smo zajedno, zvali smo ga „Đoka bomba“. Ma isti su bili. On i Deksa. Obojica nisu voleli da se istrčavaju ili ističu u društvu. Naprave neki gaf ili šalu u svlačionici. Bili su povučeni. Ali, mnogo su voleli fudbal. To su valjda njihovi geni. I obojica su posle završetka karijere igrali aktivno. Nastavili… Fudbal je bio njihov život – zaključio je Zoran Filipović.
Navijači Crvene zvezde i Olimpijakosa na Kipru Izvor: Kurir
(Kurir.rs / Lajk.rs)
