„Dejan Milovanović, bivši fudbaler, je najverovatnije preminuo. U toku je reanimacija“. Ovo je poruka koju sam dobio od kolege u utorak predveče i posle koje se i meni u trenutku slošilo. Nadao sam se da je greška, da je u pitanju neko ko se zove i preziva isto. Ali, onda su stigle najcrnje moguće vesti – Dejan Milovanović je preminuo! Pozlilo mu je na terenu, u 32. minutu i to pošto je dao gol… A, nosio je broj 32… Otišao je isto kao i svoj otac za kog je bio veoma vezan… Sudbina, ali ona najteža…
Kako prolaze godine sve sam sigurniji u ono da „Bog sebi bira koga će da uzme“. Kako drugačije može da se objasni odlazak Dejana Milovanovića u 42. godini?! Pokušaću da vam objasnim ko je bio Deksa, kroz moje lično iskustvo sa njim.
„Termin svih termina“
Nisam bio ni blizu novinarskog posla, tek sam počeo da branim futsal i termine u malom fudbalu, a onda sam dobio poziv da dođem na „termin svih termina“. Ko igra aktivno mali fudbal u Beogradu zna o čemu pričam – ponedeljak i četvrtak od 17 časova, Južni bulevar, a na terenu sajam asova! Sa jedne strane futsal velikani Bojan Đura Pavićević i Miško Bogdanović, uz njih legendarni fudbaleri Marko Pantelić, Ivica Dragutinović, Nikola Mijailović… Protiv Dekse, Amiga (Jovan Veselinović), Perketa (Bojan Perić), Čave (Miloš Dimitrijević), Grubija (Nikola Grubješić), Luneta (Aleksandar Luković), Boleta (Boško Janković), Dušana Baste i mnogih drugih asova. Neki tek završili karijere, neki i dalje aktivni… A termin – kao finale Lige šampiona! I to svaki! Tenzija, pritisak, a kada si na golu, puca sa svih strana kao da si na frontu! Meni je delovalo kao da sam ušao u neki film! Pa, bio sam na terenu sa ljudima koje sam do tada gledao samo na televiziji…
O igračkim kvalitetima Dejana Milovanovića reći ću samo jedno – kada stane ispred vas, niste znali odakle preti opasnost! Da li će vas driblati i napraviti smešnim, „bocnuti“ i napraviti još smešnijim ili će, ne daj Bože, šutnuti… Pa, posle jedne odbrane imao sam tetovažu lopte Lige šampiona narednih šest meseci na telu. To je bio Deksa na terenu!
Van terena – gospodin!
A, van terena… Gospodin, sportista, primer svakom! Uvek tu šta god da je potrebno, a sa nama golmanima imao je zaista poseban odnos. Branio sam protiv njega, branio sam za njega i svaki put sam otišao pun utisaka! Podeliću još jednu anegdotu koja je meni ostala urezana u sećanju… Završavamo termin, sedimo u kafiću, a na televiziji Roma igra protiv nekog, ne sećam se koga… U krupnom kadru pojavljuje se Danijele De Rosi, a Deksa sa osmehom na licu kaže: „e, ovog sam rešio svojovremeno“. I, stvarno jeste, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo mladih reprezentacija, na „Karađorđu“ 2003. godine, Milovanović je dao gol za pobedu Srbije i Crne Gore protiv Italije (1:0). Kasnije je i sa Crvenom zvezdom pobedio Romu u kojoj je bio De Rosi rezultatom 3:1 na Marakani. Ali način na koji je to Deksa rekao zauvek mi je ostao urezan u sećanje. Ej, čovek igrao protiv De Rosija, a sada sedi s klincem koji brani termine i priča sa njim kao da se znaju godinama… Nisu svi fudbaleri takvi, čak naprotiv! Ali Deksa i ekipa ljudi koja je igrala sa njim… To je nešto posebno!
I da se vratim na te termine… Volim futsal, volim mali fudbal, na kraju sam napravio i neku, manje više korektnu karijeru. Branio sam prvu i drugu ligu u Srbiji, bio sam u Crnoj Gori, nije to savršeno, ali je verovatno i iznad mojih očekivanja koja sam imao na početku… E, sad, u jedno sam siguran – nikada ne bih bio ni blizu ovoga što sam uradio, da nije bilo tih termina, a kasnije i Dekija Milovanovića! Dobio sam iskustvo za ceo život, anegdote za pamćenje i očeličio sam se, video da mogu sa najboljima… Jer Deki jeste bio najbolji!
Hvala za sve!
Kasnije, ušao sam u novinarske vode, a ko mi je na početku pomogao najviše?! Pa, upravo ljudi sa tog termina! Neću zaboraviti jedan od mojih prvih tekstova koji su izašli u štampanom izdanju nekog medija… Dejan Milovanović i Nikola Grubješić najavljuju početak Super lige Srbije. Nije trebalo dva puta da pitam Deksu da mi izađe u susret i odgovori na pitanja, a kasnije je to radio kad god bih zatražio. Davao mi je kontakte fudbalera kada mi je to trebalo, tako da sam i ja kao novinar rastao uz njegovu pomoć… Bio je zaista ljudska gromada!
Dugo me nečija smrt nije ovako pogodila i najmanje što sam mogao da uradim je da iz svog ličnog ugla kažem ko je bio Dejan Milovanović! Da svi čuju! Legende nikada ne umiru, a Deksa jeste bio legenda! Do samog kraja nije odustajao od fudbala, igrao je termine, igrao je za veterane, turnire… Sada sam siguran da će ga igrati i na nekom boljem mestu! I, jedan savet za golmane koji će mu na tom boljem mestu stati na crtu – uživajte i kada vam daje golove i kada mu branite udarce i kada vas, ne daj Bože, njegova lopta pogodi u glavu ili neki drugi deo tela! Uživajte, jer ćete se kajati kada za to više ne budete imali prilike!
Piksi na pitanje Kurira objasnio zašto je postavio ovakvu taktiku protiv Engleske Izvor: Kurir
(Kurir.rs / Lajk.rs)
