Nije mali broj fudbalera sa naših prostora čija životna priča je vredna filma.
Jedan od takvih je Branko Zebec, fudbaler koji je trebao da bude najbolji u Jugoslaviji, ali se odao poroku.
Istorija srpskog i jugoslovenskog fudbala pamti 25 fudbalera koji su nosili dres i Partizana i Crvene zvezde.
Jedan od njih je i Zebec.
Igrao za Partizan i Crvenu zvezdu
Branislav Branko Zebec rođen je u Zagrebu 1929. godine.
Od 1943. do 1945. godine nastupao je za mlađe kategorije Građanskog, a posle Drugog svetskog rata za nekoliko lokalnih klubova.
Afirmisao se kao napadač, a kasnije igrao u veznom redu.
Zebec je bio neobično brz – kad su mu 1948. godine merili vreme na 100 metara, kažu da je u kopačkama pretrčao stazu za oko 11 sekundi. To je bilo na nivou ondašnjih najboljih jugoslovenskih sprintera.
Partizan ga je angažovao 1951. godine. Za crno-bele je igrao do 1959. godine, upisao 128 zvaničnih utakmica i postigao 37 golova.
Sa Partizanom je osvojio jednu titulu i tri kupa.
Pošto Partizan nije hteo da produži ugovor s njim, on se 1959. godine preselio u tabor Crvene zvezde. Tu je proveo dve sezone, odigrao 27 utakmica i postigao četiri gola. Bio je i kapiten Zvezde.
Iz crveno-belog dresa uskočio je u dres nemačke Alemanije Ahen, gde je takođe proveo dve sezone pre nego se igrački penzionisao.
Standardan u reprezentaciji, igrao i za Tim sveta
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 65 utakmica i postigao 17 golova. U Helsinkiju je 1952. godine osvojio srebro na Olimpijskim igrama.
Prvu zvaničnu utakmicu za jugoslovensku reprezentaciju, Zebec je odigrao 24. juna 1951. godine u u Beogradu pred 50.000 gledalaca protiv Švajcarske. Jugoslavija je pobedila sa 7:3, a Branko je postigao dva gola. On je takođe bio jedan od igrača koji su igrali i na prethodnom Mundijalu. U Švajcarskoj je postigao vodeći gol protiv Brazila (1:1). Od reprezentacije se oprostio 4. juna 1961. godine protiv Poljske (2:1).
Koliko je bio cenjen govori pdoatak da je bio i deo reprezentacije Sveta koja je 1953. godine igrala protiv Engleske na Vembliju 1953. godine, povodom 90. godišnjice Fudbalskog saveza Engleske, kolevke fudbala.
Trenirao Dinamo i Hajduk
U bivšoj Jugoslaviji postojala je „velika četvorka“ u fudbalu. Pored Partizana i Crvene zvezde, činili su je Dinamo iz Zagreba i Hajduk iz Splita. I upravo je Branko Zebec jedan od onih koji je spojio sva četiri kluba, pošto je bio trener i Dinama i Hajduka.
U trenerskoj karijeri je trenirao najslavnije nemačke klubove.
Proslavio se u Nemačkoj
Slavnom Bajernu je doneo titulu posle čak 37 godina čekanja, a iste godine je osvojio i kup. Bila je to prva „dupla kruna“ u istoriji Nemačke. Sa Bavarcima je osvojio i Kup kupova.
Trenirao je potom Štutgart, Ajntraht Braunšvajg, Hamburg, Borusiju iz Dortmunda, Ajntraht iz Frankfurta.
Sa Hamburgom je bio šampion Nemačke, a igrao i finale Kupa šampiona.
Međutim, sjajnu karijeru morao je prevremeno da prekine zbog alkoholizma.
Alkohol mu prekinuo karijeru
Stresan posao trenera u najboljim klubovima Nemačke uzeo je danak, pa se Zebec početkom 1980-tih odao alkoholizmu.
„Voleo je alkohol. Vino, pivo, konjak, votku, rum“, govorili su neki savremenici.
Svedočili su njegovi igrači da je znao da dođe i pod uticajem alkohola na treninge, tako da je njegova trenerska karijera – posle Bajerna – bila u padu zbog toga. Sve više se svađao sa igračima, pa sa medijima, da bi ga potom stizale i razne bolesti.
Da nisu samo „nepotvrđene glasine“ o poroku koji ga je obuzeo, najbolje govori priča iz 1980. godine kada je vodio nemački HSV. Pre odlaska na gostovanje Real Madridu u polufinalu Kupa šampiona, HSV je igrao protiv Borusije iz Dortmund, a kada je klupski autobus krenuo na Vestfalenu – policija ga je zaustavila. Tada je izmereno da je Zebec bio mortus pijan (navodno 3,25 promila alkohola u krvi). Uzeo je taksi i stigao na utakmicu, koju je vodio, ali je i zaspao na klupi. HSV je potom razbio Real Madrid 5:1 i prošao u finale Kupa evropskih šampiona, koje je izgubio od Notingem foresta, a Zebec se nije još dugo zadržao na klupi nemačkog velikana i otišao je baš u Borusiju Dortmund.
Zbog toga je 1985. godine, sa samo 56 godina, otišao u penziju.
Preminuo bizarnom smrću
Nije, nažalost, dugo uživao u penziji. Preminuo je 26. septembra 1988. godine u Zagrebu posle bizarne nesreće u 59. godini.
Kako su tada pisali jugoslovenski mediji, njega je ugušio komadić mesa sa roštilja. Spremao je hranu za svoje prijatelje nakon što su pogledali jednu fudbalsku utakmicu, a praktično je preminuo na rukama Krasnodara Rore, legende Dinama. Pokušao je da ga spasi, ali to nije bilo moguće.
Bakljada navijača Partizana Izvor: Kurir
(Kurir.rs / Lajk.rs)
