Nebojša Gudelj smatra da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, kada je u pitanju srpska fudbalska reprezentacija, posebno Rade Bogdanović.
Nekadašnji fudbaler Partizana i otac reprezentativca Nemanje Gudelja, Nebojša Gudelj kaže da je Rade Bogdanović spojio svoj karakter sa znanjem fudbala i da je njegovo mišljenje zbog toga postalo popularno u domaćoj javnosti. Ovako nešto o Radetu – jako malo ljudi iz sveta fudbala govori javno…
Kritika ne sme biti lični napad
Šta mislite o tome što selektora Dragana Stojkovića prozivaju u medijima, a najžešći kritičar je bivši fudbaler Rade Bogdanović?
– Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, ali je važno kako se to radi. Rade to radi i analizira na svoj način, koji, po meni, niko nema kod nas, jer je spojio svoj karakter sa znanjem i poznavanjem fudbala i prenosi svoja mišljenja svima na televiziji na jedan istiniti način, kakav je on zapravo kao osoba. Ne zaboravite da je Rade bio vrhunski igrač sa neverovatnim kvalitetima i predispozicijama za svaki top klub u ono vreme i da materiju fudbala jako dobro poznaje – rekao je u intervjuu za Kurir Nebojša Gudelj i nastavio:
– Kritika može biti zdrava i korisna ako je argumentovana i ako dolazi s namerom da se pomogne. Ali svaki trener treba da poštuje pre svega svako mišljenje i analize analitičara i to ne može promeniti. Njihovo mišljenje trener samo može promeniti fokusom na svoj timski proces sa radom i rezultatima. Nažalost, često kod nas kritika postane kao lični napad, i treneri je prihvate kao lični napad na sebe i počinju da idu u odbranu, pa gubi smisao.
Trener mora da prepozna konflikt
Možete li biti konkretniji?
– Rade ima svoje viđenje sa jako dobrog aspekta gledanja na fudbal i sa dobrim argumentima, ali nekad istina boli mnogo, mada treba i da se zadrži mera kritika i poštovanje. Fudbal nije crno-bela slika mnogo toga se dešava iza kulisa i nije sve vidljivo spolja. To se odnosi i na konflikte nešto što treneri i pomoćni treneri često pokušavaju da izbegnu. Ipak, konflikti su dobri, pod uslovom da se ispravno rešavaju. Najčešće ih izbegavamo, pustimo da tinjanju dok ne eskaliraju. Posledica toga je da se treneri ili igrači povlače i gube osećaj uključenosti.
– Kao trener, tvoja je odgovornost da na vreme prepoznaš konflikte i otvoriš razgovor o njima, tako učiš tim kako da se nosi sa sukobima. Sposobnost tima da se nosi sa konfliktima predstavlja bitnu karakteristiku jakog tima. A ključno pitanje je – kako znaš da je konflikt zaista rešen? Najviše se i zadržavam na ovom pitanju, jer je trener glavna tema uvek, ima dosta toga da se analizira i na osnovu svake analize fudbal napreduje, i treneri takođe napreduju. Naravno, svaki trener treba da bude svestan da uvek postoje kritičari i analitičari koji analiziraju i daju svoja mišljenja. Na sva ta mišljenja i reakcije trener nema uticaja i treba da bude fokusiran na svoj proces, gde svaki dan ima uticaja.
Hijerarhija sprečava gubitak energije
– Dosta se u medijima treneri istroše braneći se od kritike, i dobijaju se velike tenzije i nesigurnost, koje se lako primećuju, pogotovo kod loših rezultata ili kad u toku utakmice treba da reagujete, ili unesete neke promene, ili plan da preokrenete utakmicu u korist svog tima. Tu se pojavljuje i reč hijerarhija, jer stabilna hijerarhija je neophodna kako bi se izbeglo trošenje energije na nepotrebne sukobe. Štaviše, samo kroz stabilnu hijerarhiju možete osigurati da vaš tim igra s istom namerom. Ako igrači nisu u mogućnosti ili ne žele igrati podržavajući jedni druge, jer oboje veruju da bi se igra trebala vrteti oko njih, nemoguće je efikasno izvršiti strategiju.
– Hijerarhija se uveliko određuje na terenu, jer igrači koji igraju mnogo minuta uglavnom su više u hijerarhiji. Igrače možete pomerati gore i dole u hijerarhiji, tako što ćete ih zamenjivati, ili nećete ni igrati. Igrače možete pomerati gore ili dole u hijerarhiji i izvan terena, tako što ćete im dati, ili ne, glas tokom sastanaka. Da bi hijerarhija ostala stabilna, rezervnim igračima je takođe potrebna perspektiva. Uključite i rezervne igrače u proces, razgovarajući o njihovom individualnom razvoju. Trener mora uzeti u obzir da li najbolji igrači postižu optimalne rezultate. Krajnji oblik perspektive je vreme provedeno na terenu.
Porodica Gudelj organizuje lep događaj u Španiji Izvor: Privatna arhiva
(Kurir.rs / Lajk.rs)
