Čovek koji je doneo Srbiji ogroman uspeh pre 10 godina kada je sa reprezentacijom uzrasta do 20 godina osvojio Svetsko prvenstvo je zamenio Dragana Stojkovića Piksija.
Ljubitelji fudbala u Srbiji su podržali dolazak Paunovića na klupu Orlova, a mnogi od njih smatraju da je to trebalo znatno ranije da se desi.
Pred njim i reprezentacijom su sada utakmice protiv Engleske i Letonije. Šanse za mesto u baražu za Svetsko prvenstvo nisu velike, ali postoje…
Prelepa supruga i porodica najveći oslonac
Iako je njegova igračka i trenerska karijera dobro poznata, Veljko Paunović se oduvek trudio da svoj privatni život drži daleko od javnosti. Vremenom je postalo jasno da mu je mir porodičnog doma izuzetno važan i da upravo tamo crpi najveću snagu i inspiraciju.
Njegova supruga Hajdana, sa kojom godinama gradi stabilan i skladan brak, predstavlja mu najveću podršku i osobu od poverenja. Njihova ljubavna priča traje decenijama, a zajedno imaju četvoro dece, dva sina i dve ćerke.
Zanimljivo je da su naslednici krenuli očevim putem i treniraju fudbal, što porodicu Paunović čini pravom sportskom ekipom.
Iako se porodične fotografije retko mogu videti na društvenim mrežama, jasno je da su supruga i deca njegov temelj, oslonac i motiv za svaku profesionalnu pobedu.
Ljubav prema fudbalu nasledio od oca
Veljko Paunović je rođen je u Strumici, tadašnjoj Jugoslaviji, 21. avgusta 1977. godine.
Ljubav prema „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“ je nasledio od oca, čuvenog Partizanovog defanzivca Blagoja Paunovića.
Blagoje je nosio crno-beli dres od 1965. do 1975. godine i upisao 451 utakmicu u timu iz Humske.
Karijeru počeo u Partizanu
Veljko je prošao sve mlađe kategorije Partizana, a za prvi tim je debitovao u sezoni 1994/95. Upisao je 13 utakmica i postigao jedan gol.
Usledila je selidba u Španiju, gde je igrao Marbelju, pa za Atletiko iz Madrida, sa pozajmicama u Majorki i Ovijedu. Bio je takođe član Tenerifa, Hetafea u Almerije, kada je Španija u pitanju.
Takođe je u Nemačkoj bio član Hanovera, u Rusiji Rubina iz Kazanja, a u Americi Filadelfije.
Trenersku karijeru je započeo 2012. godine kao selektor Srbije do 18 godina.
Posle reprezentativnog statusa, trenirao je Čikago Fajer, Reding iz Engleske, Gvadalaharu i Tigres iz Meksika, kao i Real Ovijedo iz Španije.
Najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala
Kalendar je pokazivao da je tog dana 20. jun 2015. godine. Srbija na dalekom Novom Zelandu igrala finale Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina protiv velikog Brazila.
Prethodno je Srbija poražena od Urugvaja, a zatim je u grupi savladala Mali i Meksiko. U osmini finala je savladana Mađarska, a u četvrtfinalu SAD. U polufinalu je ponovo Mali bio mali.
U velikom finalu velika i drama. Srbija je povela golom Staniše Mandića u 70. minutu. Brazil je preko Andreasa Pereire izjednačio tri minuta kasnije.
Trijumf i svetsko zlato Srbiji je doneo Nemanja Maksimović u 118. minutu. Dva puta su u akciji koja je prethodila golu srpski reprezentativci proturili loptu kroz noge Brazilcima.
Deo tih igrača danas čini ili je do nedavno činio seniorsku reprezentaciju Srbije. Tu su Predrag Rajković, Srđan Babić, Miloš Veljković, Sergej Milinković-Savić, Nemanja Maksimović, Saša Zdjelar, Mijat Gaćinović, Andrija Živković, Vanja Milinković-Savić, Marko Grujić.
Veljko Paunović Izvor: Instagram
(Kurir.rs / Lajk.rs)
