Veliki prijatelj porodice Popović, Ostoja Mijailović govorio je o tome koliko je Saša bio poseban čovek, dobar saradnik, čovek kojeg nikada neće zaboraviti.
– Danas se opraštamo od ogromnog i posebnog čoveka. Ne verujem da nikada više nećemo više uživo pričati. Dan kada sam te upoznao mislio sam da si običan čovek. Ti i ja smo postali prijatelji nakon 5 minuta razgovora. To je zato što si bio poseban, zračio si prijateljskom energijom. Bio si poseban. Učinio si velike stvari koje će ostati iza tebe i zaista jesi bio poseban. Kada sam ti dao predlog da budemo poslovni partneri video sam neki strah i razmišljanje, ali kasnije smo napravili velike stvari. Naš poslovni odnos bio je čudan.
On je potom otkrio njegove poslednje reči.
– Posle hemoterapije video je jedan klavir u hodniku bolnice i zasvirao. Tada je okupio, kao i uvek, publiku oko sebe i svi su igrali pored njega rekao je on i dodao:
– Pitao sam te kako si. Ti si podigao prst na gore i rekao: „Ja idem gore, a tebi ostavljam da mi čuvaš Suzanu i decu“, a kada sam te pitao da li imaš nešto da mi kažeš, podigao si glavu i rekao si: „Da, imam da vam kažem da vas mnogo volim.“
(Kurir.rs / Lajk.rs)
