Devedesete godine uveliko su zaboravljene, ali oni koji su ih preživeli u Srbiji dobro ih se sećaju, toliko dobro, da na svaki njihov pomen, čoveka prođe jeza. Međutim, ništa nije bilo bolje ni Srbima van Srbije.
Bilo je to izrazito teško vreme, koje je obeleženo građanskim ratom u bivšoj Jugoslaviji, a onda i krajnje nepravednim sankcijama, te demonizacijom stranih medija prema Srbiji i Crnoj Gori od strane međunarodne zajednice. Jedino svetlo u tom mraku za srpski narod bili su uspesi naših sportista, dok i njima nije uvedena zabrana takmičenja.
Zoran Jevtović studentske dane devedesetih godina prošlog veka proveo je u Italiji, gde je živeo sa porodicom. Bilo je to vreme krvavog raspada SFRJ, kada su Srbi putem zapadnih medija bili satanizovani mrziteljskom propagandom. Iz dana u dan tamošnji mediji trovali su građane svoje zemlje negativnim tekstovima o Srbima.
– Mi smo te devedeset proveli tamo, kad je bilo problematično biti Srbin. Međutim, sportisti su ti koji su nam omogućili bolji status u društvu. Činjenica da smo mi poznavali Dejana Savićevića nam je omogućavala da dobijemo italijansku vizu mnogo brže. Ti dođeš sa njegovim dresom (Milana op.a.), ili kartom za utakmicu i imaš potpuno drugačiji tretman – priča Zoran Jevtović u podkastu „Jao Mile“ kod bivšeg košarkaša Mileta Ilića i nastavlja:
– Oni su bili bogovi! Devedesetih su ublažili i poboljšali imidž koji je imala naša zemlja. Da nije bilo njih, ko zna kako bi nas tretirali. Tako da, Dejo u Milanu, Siniša Mihajlović u Romi i Vladimir Jugović (u Juventusu op.a.), i ovi košarkaši.
I tu tek nastaje dobra priča. Koja jasno pokazuje dokle ide mržnja kao posledica bolesne genelsovske propagande.
– Partizan je 1992. godine četvrtfinale igrao u Bolonji. I bio je natpis na tribinama – „Bolje lopov u kući, nego Srbin u timu!“ To su istakli navijači Bolonje. Kao transparent. I Partizan osvaja Kup šampiona te 1992. godine. I Predrag Danilović dolazi u tu ekipu. (Bolonju, op.a.) – priča u dahu Jevtović i nastavlja:
– I postaje njihov idol! Brzo su oni promenili mišljenje o nama zahvaljujući sportistima. Niko od njih nije bio problematičan. I u tom noćnom životu Milana oni su se kretali sasvim opušteno. Odlazio sam kao klinac u diskoteku u Milanu, jedva smo nekako ulazili kao stidenti, nekad nas puste, neka ne… A, unutra uđem i vidim naše košarkaše sa Majkom Tajsonom!
I jednu zanimljivu stvar otkriva Zoran Jevtović, a tiče se društva u kojem je bio čuveni bokser.
– I bili su tu neki naši momci, da kažemo preteča ovih „Pink pantera“. Posle sam ih prepoznao iz crne hronike. To su momci koji su moje godište, tada sam studirao, a oni su vozili poršee i šta već… Jedan od njih je iz Crne Gore, mota se po Beogradu, drži neke klubove. Ja mu kažem, druže, ti i ja smo isto godište, ja jedva ulazim u ovaj „Holivud“, a ti sediš sa Tajsonom i voziš poršea. Objasni mi, molim te. Posle sam skapirao – sa osmehom je završio ovu zanimljivu priču Zoran Jevtović.
Izlazak košarkaša Zvezde Izvor: Kurir
(Kurir.rs / Lajk.rs)
