„Niko me nije pitao kako sam bila kad je najviše bolelo. Kad sam padala sa postolja u tišini. Kad sam se vraćala kući sa medaljom – ali prazna“ – počela je Nađa svoju priču i dodala:
„Bila sam svetski prvak. I nosila sam težinu tog naslova. I svojih očekivanja. I tuđih. I poraza koji se nisu videli spolja. Ali tu je negde krenuo moj pravi put – kroz psihoterapiju, kroz mentalni trening, kroz suočavanje sa sobom. Kroz promenu“.
„Danas ne nosim medalje – ali nosim mir. I prenosim ga dalje. Sportistima koji žele da budu jaki i kad izgube. Fokusirani i kad izgore. Prisutni i kad je teško“ – napisala je nekada najbolja plivačica sveta.
(Kurir.rs / Lajk.rs)
