Slavni austrijski ekstremni sportista Feliks Baumgartner (56) poginuo je u italijanskom mestu Porto Sant Elpidio tokom paraglajding leta.
Nesreća se dogodila u turističnom mestu koje se nalazi u provinciji Fermo na obali Jadranskog mora.
Prema pisanju lokalnih medija, Baumgartner je poginuo oko 16 časova pošto se srušio u bazen jednog letovališta. Njemu je pozlilo u vazduhu, usled čega je izgubio kontrolu i srušio se. Prilikom pada je povređena i jedna devojka.
Ikona Presvete Bogorodice „Trojeručice“
Feliksa Baumgartnera pamtimo kao čoveka koji je pomerio sve granice. Austrijski ekstremni sportista, padobranac i „bejs džamper“, najpoznatiji je po spektakularnom skoku iz stratosfere 14. oktobra 2012. godine, kojim je postavio više svetskih rekorda i ostavio neizbrisiv trag u istoriji ekstremnih sportova i ljudske hrabrosti.
Ono što je manje poznato jeste da je Austrijanac, pri skoku s 39.060 metara, u džepu nosio pravoslavnu ikonu iz srpskog manastira Hilandar na Svetoj Gori u Grčkoj.
Ikona Bogorodice Trojeručice iz manastira Hilandar zaštitila je Baumgartnera na tom letu, o čemu je javnost tada obavestio nekadašnji Feliksov kolega iz vojne jedinice.
– Bravo, prijatelju moj, tvoja hrabrost je ravna hrabrosti antičkih divova i zato sam znao da će te ikona majke božje iz grčkog manastira Hilandar, koju si imao u džepu, sigurno sačuvati tokom herojskog leta – pisalo je u njegovoj poruci.
Međutim, jasno je da je Feliksov kolega pogrešio kada je rekao da ikona potiče iz grčkog manastira, jer je Hilandar srpski manastir, koji se nalazi na Svetoj Gori u Grčkoj. Nije razjašnjeno kako je Feliks došao do ikone i da li možda ima pravoslavne korene.
Inače, Baumgartner je skočio s visine od 39.060 metara i ka zemlji leteo brzinom većom od 1.000 kilometara na sat, ali je uspeo bezbedno da se prizemlji, bez ijedne povrede. Pad je trajao više od četiri minuta, a austrijski padobranac je oborio čak tri svetska rekorda, uključujući i probijanje zvučnog zida sopstvenim telom.
Najpoštovanija ikona u Srba
Ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanija ikona u Hilandaru i najznačajnija ikona srpskog naroda.
Po predanju pripada redu onih ikona koje je ikonopisao apostol i jevanđelist Luka, prvi slikar hrišćanstva. Na njenoj drugoj strani je naslikan Sveti Nikola.
Ikona je dobila ime u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboračka jeres, a jedan od njenih najvećih protivnika je bio Jovan Damaskin, tada još svetovnjak. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsečena mu je desna ruka. Držeći odsečenu u zdravoj ruci, Jovan Damaskin se celu noć molio pred ikonom Presvete Bogorodice da mu isceli ruku kako bi nastavio da piše o poštovanju svetih ikona. I čudo se zaista dogodilo. U znak zahvalnosti svetitelj je dao zlatarima da iskuju ruku od srebra i da je postave na ikonu. Nakon čudesnog isceljenja Jovan Damaskin se zamonašio. Monaški život je provodio u lavri Svetog Save Jerusalimskog, u koju je poneo i ikonu svoje Dobrotvorke – Trojeručice. U lavri su se nalazile još dve svetinje: čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice i paterica – igumanski štap Svetog Save Jerusalimskog. Prema predanju, ovaj svetitelj je na samrti prorekao da će u manastir doći jedan carski sin njegovog imena – Sava, i da će po njegovom poklonjenju pričvršćeni štap pasti na zemlju. Zaveštao je da se novom Savi kao blagoslov daju obe manastirske svetinje. Njegovom zaveštanju Jovan Damaskin je dodao svoje – da se tom carskom sinu da i ikona Bogorodice Trojeručice.
Pet vekova kasnije proročanstvo Svetog Save Jerusalimskog se obistinilo. U lavru je došao srpski monah Sava. Dok se poklanjao svetiteljevom grobu, igumanski štap je pao. Isto čudo se ponovilo i sledećeg dana. Tako su se razrešile sve sumnje monaha da je srpski Sava onaj koga su čekali. Čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice je čuvana uz dvorove svih iz Nemanjićke loze. Do kraja 14. veka je prešla sa dvora srpskog cara Dušana Silnog u manastir Studenicu. Početkom 15. veka je Studenica postala meta turskih osvajača. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru, monasi su se na brzinu postarali da iz njega spasu najvrednije dragocenosti. Tako su ikonu Bogorodice Trojeručice učvrstili na samar jednog magareta koje su pustili da ide kuda ga vodi Bogorodičina volja. I magare je prešlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju da bi došlo na Svetu goru, gde se zaustavilo nedaleko od Hilandara. Videvši i shvativši šta se dešava, manastirski oci su mu pohitali u susret. Kada su skinuli ikonu, magare je palo mrtvo. Krajem 15. veka Hilandar se našao u teškoj situaciji zbog izbora novog igumana. Mnogobrojni monasi srpske, ruske, grčke i bugarske nacionalnosti nikako nisu mogli da se slože. Ali za vreme jednog večernja se sa ikone jasno čuo glas Presvete Bogorodice da je ona igumanija manastira. Sutradan, na jutrenju, ikona je bila na igumanskom mestu. Misleći da je u pitanju neka prevara, monasi su je vratili u oltar. Međutim, i narednog dana se ponovilo isto. Tada su shvatili da više ne treba da razmišljaju o izboru igumana, niti da pomeraju ikonu sa igumanskog mesta. Tako je Bogorodica Trojeručica postala igumanija i zaštitnica Hilandara. Godine 1905, na molbu zapovedništva visokih oficira ruske vojske, koja se nalazila u ratu sa Japanom, načinjena je kopija ikone Bogorodice Trojeručice. Bila je poslata na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj ruskoj vojsci. I Rusi su zaista počeli da odnose pobede. Kada je između dva carstva sklopljen mir, kopija je vraćena u Hilandar. Devedesetih godina 20. veka veličanstvena kopija Bogorodice Trojeručice je stigla u Srbiju. Ova kopija stoluje u hramu Svetog Save na Vračaru. Postavljena je u poseban proskinitar koji stoji u naosu hrama, uz sam igumanski presto. Ispred nje gori neprestano veliko kandilo, a ulje iz njega je već mnoge izlečilo od raznih bolesti. Ikona Bogorodice Trojeručice je prva svetogorska svetinja koja je, i pored kanonske zabrane, iznesena sa Svete gore. Godine 1993. je oko petnaest dana boravila u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu, gde ju je videlo više od milion vernih. Tom prilikom se desilo još jedno u nizu njenih čuda – slepi od rođenja je u trideset trećoj godini progledao.
Ko je Feliks Baumgartner?
Feliks Baumgartner je rođen 20. aprila 1969. godine u Salcburgu, u Austriji, Feliks je od detinjstva bio fasciniran letenjem i visinama. Tokom svoje karijere specijalizovao se za skokove sa visoko pozicioniranih objekata, uključujući zgrade, mostove i litice, što ga je učinilo jednom od ključnih figura u svetu „bejs džampinga“ – sporta koji podrazumeva skakanje sa fiksnih tačaka uz korišćenje padobrana.
Njegov najčuveniji podvig dogodio se u okviru projekta „Red Bull Stratos“, kada je iz kapsule podignute balonom na visinu od 39.045 metara iznad površine Zemlje – praktično iz granice svemira – skočio nazad na planetu. Tokom tog slobodnog pada:
– probio je zvučni zid, dostižući brzinu od 1.357,6 km/h
– postavio je tadašnji rekord u najvišoj visini skoka padobranom,
– izveo najduži slobodni pad (4 minuta i 19 sekundi), pre nego što je otvorio padobran.
Ovaj skok nije bio samo medijski spektakl, već i naučni eksperiment. Projektom su prikupljeni dragoceni podaci za razvoj bezbednosne opreme za astronaute i pilote, a Feliksov podvig inspirisao je generacije istraživača, sportista i vizionara.
Nakon skoka, Baumgartner se povukao iz aktivnog bavljenja ekstremnim sportovima, ali je ostao prisutan u javnosti kroz humanitarni rad, dokumentarne emisije i javne nastupe.
felix baumgartner Izvor: instagram/therealfelixbaumgartner
(Kurir.rs / Lajk.rs)
