Svet sporta, posebno atletike, sa velikom pažnjom je čekao finalnu trku na 100 metara za muškarce na Olimpijskim igrama u Seulu.
Već četiri godine je trajalo jedno od najvećih rivalstava u ovoj disciplini, ona između Amerikanca Karla Luisa i Kanađanina Bena Džonsona.
Džonson, rođen na Jamajci, pobedio je u trci održanoj 24. septembra 1988. godine postavivši svetski rekord rezultatom 9.79 sekundi.
Međutim, tri dana kasnije utvrđeno je da je Džonson bio dopingovan, zbog čega je rezultat poništen, a njemu oduzeta medalja.
Tek kasnije će se ispostaviti da je ovo bila jedna od najkontroverznijih i „najprljavijih“ trka na svetu, pošto su tokom karijere čak šestorica učesnika pali na dopingu.
Rođen na Jamajci
Bendžamin Sinkler „Ben“ Džonson rođen je 30. decembra 1961. godine na Jamajci. Zajedno sa majkom, kada mu je bilo 14 godina, emigrirao je u Kanadu. Sa njima je krenulo i njegovo troje od petoro braće i sestara. Dvoje je sa ocem ostalo na Jamajci.
Godinu dana kasnije je počeo ozbiljnije da trenira atletiku, pre svega zbog uticaja čuvenog atletičara i trenera Čarlija Frensisa.
Bljesnuo je na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine, kada je osvojio dve bronzane medalje, na 100 metara i u štafeti 4×100 metara.
Igre u „Gradu anđela“ obeležio je Karl Luis, koji je osvojio četiri zlatne medalje (100m, 200m, 4x100m i skok u dalj).
Rivalstvo Luis – Džonson jedno od najpoznatijih u istoriji
Već naredne godine kreće pravo rivalstvo dvojice sprintera. Džonson je prvi put pobedio Luisa na Svetskom prvenstvu u dvorani na 60 metara. Naredne godine je dobio Luisa na Igrama Dobre volje i Igrama Komonvelta.
Početak 1987. godine doneo je dve dijametralno suprotne informacije o Džonsonu. Od države Kanade dobio je orden heroja, a u isto vreme su ga pojedini atletičari indirektno optuživali za doping. Govorili su da se u Kanadi previše koristi doping, pogotovo u kampu za atletičare u kojem je Džonson trenirao.
No, dokaza nije bilo. Džonson je te godine postao najbolji sprinter na svetu. Pobeđivao je redom u svim trkama, pobeđivao Luisa u direktnim duelima, a kao vrhunac je došao svetski rekord na Svetskom prvenstvu u Rimu. Džonson je tada istrčao 9.83 sekunde, čime je za stotinku nadmašio rezultat Karla Luisa.
Besni Amerikanac, koji je završio kao drugi, posle trke je rekao da se su se „mnogi takmičari pojavili niotkuda, a to nisu uradili bez korišćenja dopinga“.
Ta izjava samo je dodatno rasplamsala rivalstvo njih dvojice.
Finale u Seulu su svi iščekivali
Početak 1988. godine doneo je drugačiju sliku u odnosu na prethodnu sezonu. Džonskon je kuburio sa povredama, a Luis ga je pobedio na jednom mitingu. Amerikanac je tada smelo izjavio da „više nikada neće izgubiti od Džonsona“.
Samo koji mesec kasnije usledila je pomenuta trka u Seulu i ubedljiv trijumf Džonsona.
Prvih dana je sve je išlo svojim tokom. Džonsonu su svi čestitali, od predsednika Kanade, rivala iz celog sveta… Dobio je kultni status u svojoj zemlji.
Najkontroverznija trka u istoriji
I onda šokantna vest koja je prodrmala ceo svet.
Ben Džonson je diskvalifikovan pošto je bio pozitivan na supstancu stanozolol.
Ovaj sastojak nalazi se na listi zabranjenih sredstava MOK-a i Međunarodne atletske federacije (IAAF) još od 1974. godine. Stanozolol je anabolički steroid, derivat testosterona. Sportisti ga uzimaju u cilju bržeg smanjenja sadržaja masti u telu, povećanja mišićne mase i ubrzavanja oporavka između napornih treninga.
Karl Luis je postavio olimpijski šampion, ali mu je veća satisfakcija bila ta da je time dokazano da ga je Džonson pobeđivao dopingovan. Britancu Linfordu Kristiju pripala je srebrna (9,97), a najveći dobitnik bio je Luisov zemljak Kalvin Smit, koji je trku završio kao četvrti (9,99), ali je zbog novih okolnosti, oko vrata ipak stavio olimpijsko odličje – bronzanu medalju.
Amerikanac Denis Mičel je bio četvrti (10,04), Brazilac Robson da Silva peti (10,11), a Kanađanin Desai Vilijams šesti (10,11). Jamajčanin Rej Stjuart zbog povrede nije završio trku.
Trka koja je u prvi mah proglašena istorijskom zbog oborenog svetskog rekorda i činjenice da su po prvi put čak četvorica sprintera trčala ispod 10 sekundi, samo tri dana kasnije dobila je epitet najskandaloznije trke na 100 metara u istoriji olimpijskih igara. O ovoj trci ispisani su kilometri tekstova, snimani dokumentarni filmovi … I to ne samo zbog Džonsona
Britanac Linford Kristi izjavio je kasnije da je Karl Luis, koji je trčao do njega, tokom trke nekoliko puta prešao u njegovu stazu, o čemu svedoči i snimak. Prema pravilima, on je morao da bude diskvalifikovan.
Međutim, glavna priča je da su od osmorice finalista trke u Seulu, čak njih šestorica tokom svojih karijera imali problem sa dopingom.
Preko noći od heroja do nule
Džabe se Džonson prvih dana branio rečima da je i Karl Luis ranije bio pozitivan na doping. Ipak, postojala je razlika jer je zvanična verzija glasila da je kod Luisa pronađena količina nedozvoljenih supstanci koja je bila u granicama normale. Luis je kasnije oslobođen optužbi, pod zaključkom da je doping uneo slučajno.
Ben Džonson je preko noći od heroja postao simbol za prevaru.
U osudama su najviše otišle njegove kolege iz olimpijskog tima Kanade. Plivač Mark Tjuksberi je u olimpijskom selu okačio transparent „Od heroja do nule za 9.79“ (‘Hero to Zero in 9.79’).
Džonson je kasnije priznao da se dopingovao, ali da nikada nije koristio stanozolol.
Optužio Amerikance za zaveru
Godinama kasnije, Džonson je progovorio o ovom detalju i ispričao da mu je stanozolol sipan u pivo neposredno pre testiranja u doping sobi, a da je to uradio Endrju Džekson, atletičar koji je trenirao zajedno sa Karlom Luisom.
Suspendovan je doživotno, ali mu je kazna smanjena na dve godine. Po povratku u atletiku nikada više nije ostvario iole zvučan rezultat, a 1993. godine je definitivno doživotno diskvalifikovan pošto je ponovo pao na doping testu.
„Varalica sam samo ako sam uzimao nešto što drugi nisu. Ipak, ja sam bio svestan i šta drugi atletičari rade. Mene doping nije učinio bržim od ostalih. To je učinio moj režim treninga, koji je bio najbolji na svetu. Program po kojem sam trenirao bio je napravljen samo za mene i moj trener je bio genije. Posle je ceo svet prihvatio taj program treniranja“, rekao je jednom prilikom.
Džonson je dugo posle toga bio daleko od očiju javnosti. „Vaskrsao je 2010. godine objavivši kontrovernu autobiografiju „O Seulu iz duše“ („Seoul to Soul“).
U intervjuu Gardijanu mesec dana pre objavljivanja knjige Džonson priča da je steroide počeo da koristi kada je imao 20 godina na nagovor trenera Čarlija Frencisa, koji mu je mesecima govorio da se svi dopinguju, te da ako on čini što svi drugi, onda to ne može da se zove varanje. Ipak, kanadski sprinter tvrdi da šest nedelja pre početka trke u Seulu nije unosio ništa od zabranjenih lekova a da je uzorak urina bio pozitivan zato što su mu Karl Luis i njegov saučesnik Endru Džekson ubacili steroid „stanozolol“ u piće.
„Nisam bio toliko glup da uzimam bilo šta neposredno pre Igara. Količina steroida koju su pronašli dovoljna je da ubije čoveka. Bio sam pozitivan na stanozolol koji uopšte nisam ni koristio. Ljudi su me sahranili toliko duboko da su mi bile potrebno 22 godine da izađem iz jame. Ali konačno izlazim uz Božju pomoć i vreme je da ispričam svoju priču“, kazao je Džonson ističući da su sponzori želeli da Karl Luis, a ne on osvoji zlato, što je američki atletičar više puta demantovao.
Ben Džonson je dugo godina u svetu sporta bio simbol za prevaru. Iako istina o pomenutom slučaju uzimanja stanozolola verovatno nikada neće izaći na videle, ostaje sporno zašto je samo on toliko nastradao, kada se većina tadašnjih atletičara dopingovala.
Karlik Džouns za MONDO Izvor: MONDO/Nemanja Stanojčić
(Kurir.rs / Lajk.rs)
