Takva bivaju finala Grend Slemova između prve i druge igračice sveta, odnosno takva bi voleli što češće da gledamo. Iako se ove godine na šljaci razmatralo da li će se I veći broj igračica osim poslovično nekoliko favoritkinji i jednog-dva iznenađenja naći u završnici najvažnijeg turnira na šljaci, uz svu promenljivost koju ova podloga donosi teniskoj igri – “slovo” je ipak spalo na Arinu Sabalenku I Kori Gof, koje su u najavi ovog meča ostvarile obe po 5 pobeda u međusobnim duelima i potisle izazove u vidu četvorostruke šampionke Ige Švjontek I “šampionke srca” domaće publike Lois Boason u svom “turniru iz bajke o Pepeljugi” – gde je sa 361. mesta dospela do 65. mesta i postala najbolje rangirana Francuskinja na WTA listi.
Iako je Arina “zbrisala” sa terena Igu sa 6:0 u trećem setu, određene “aljkavosti” u njenoj igri u prvom (povratak Poljakinje) i drugom izgubljenom setu su krenule da se ponavljaju i u velikom finalu protiv borbene, uporne i sveprisutne Amerikanke. Do nedavno “čudo od deteta” Kori Gof je na teren Šatrijea izašla i kao Grend Slem šampionka, fizički i mentalno spremna i dovoljno “namazana” da zna do koje mere ona mora da da doprinos za konačni uspeh – a koliko bi se u tome “pružila” njena protivnica. Snimio je “tim Gof” slabosti kod Sabalenke, postavio “zadnju liniju odbrane” od Sabalenkinih silovitih udara i odredio kako i kada je treba “bušiti” kada njena ofanziva postane jalova. Uz to, današnje vreme u Parizu je usporilo uslove za igru; loptica je letela sporije, mekše se odbijala o podlogu, vetar je usporavao njen let i terao je da leluja kroz vazduh više i primoravao obe igračice da se snalaze mnogo više nego što bi želele. U toj situaciji, udarna oštrica Sabalenkine igre je otupela, što je sve više frustriralo Beloruskinju.
Tamo gde je Iga pala, Kori je ostala snažna i postojana – uz dovoljno mentalne svežine da izdrži sve više više na svojim beskompromisnim pozicijama, da parira Sabalenki čiji prag fokusa i konsistentnosti je sve više padao i uvlačio je u centrifugu neke čudne kombinacije treme, grča, nesigurnosti i defetizma zbog koje ova fantastična igračica kao broj 1 do sada ni jednom nije osvojila Grend Slem. Ako je od momenta kada je Sabalenka vodila 4:1 i 40:0 u prvom setu Beloruskinja osvojila 9 gemova a Amerikanka 16, onda je jasno koliko je dugo i skoro u kontinuitetu Gof bila ta koja je držala stvari pod kontrolom. Ne kažemo ovo slučajno, jer šta pomisliti o činijenici da je prva igračica WTA liste u ovom meču napravila 70(!!) neiznuđenih grešaka, nesposobna da izdrži u situaciji u kojoj joj protivnica uspešno kontrira, stavlja je pod pritisak i u odlučujućim momentima biva za klasu staloženija i efikasnija od nje. Da se razumemo, ni Amerikanka nije briljirala u tom registru sa 30 neiznuđenih grešaka, gde je do sada rekordno veliki broj u finalu jednog Grend Slema načinila Serena Vilijams (36) u finalu Melburna 2016. protiv tada pobednice Kerber, ali kako je meč trajao dvadeset minuta manje od 3 sata i imao takav intenzitet razmena i nadigravanja po celom terenu – valjda joj to može biti oprošteno. Na kraju, ovaj meč ipak treba pamtiti po neverovatnoj srčanosti, borbenosti, izgaranju obe teniserke – i na tome im zaista treba odati sve počasti jer su nam priredile najuzbudljivije moguće finale.
“Od jutra se nisam osećala pobednički, a na terenu sam se mnogo mučila u ovim uslovima. Ona se kretala odlično, imala je puno sreće da nečisti udarci završavaju u terenu i tako da me uhvate potpuno van ravnoteže. Ponekad mi se sve činilo kao loša šala i čikanje od strane neke više sile – da vidi da li ovo mogu da izdržim. Nadam se da ćemo sledeći put igrati u sličnim uslovima, jer tada neću jurcati u rešenja i biti više postojana u mojoj borbi. Bila sam preemotivna, mentalno nestabilna, napravila toliko puno grešaka u udarcima van linija. Još jedan očajno odigran meč protiv Koko u finalu jednog Slema – i zaista je vreme da izvučem potrebne pouke za sledeću priliku”, rezimira meč Sabalenka.
Nadahnuta himnom SAD i motivisana prisustvom brojnih zvezda iz njene zemlje poput Spajka Lija, Dastina Hofmana, Andrea Agasija – osvajačica svog drugog slema sa 21 godinom ističe koliko su uslovi bili teški i vetroviti, a da pritom nisu znale da li će se igrati pod zatvorenim krovom – kao što su I trenirale pred meč. . “Sa mesta na tribinama nije bilo moguće shvatiti koliko je teško bilo igrati na samom terenu danas. Znala sam da će ovde odlučiti voljni momenat I mentalna snaga, nekoliko velikih poena – i ponosna sam na borbu koju sam danas prikazala ovde. Nije bilo lepo, ali posao je odrađen!”
“Možda je osvajanje mog prvog Slema u Njujorku bilo više emotivno iskustvo, ali je ovo vredno po tome što je bilo tako teško ostvariti pobedu u tehničkom smislu u ovim uslovima. Ovaj trofej sam priželjkivala celo detinjstvo i mislila da ću imati prave šanse da ga osvojim. Da mi se ne bi desilo da to propustim i posle se kajem, odlučila sam da se borim protiv svega što mi se danas ispreči uz maksimalnu energiju I upornost – i to sam učinila”, napominje nova šampionka Pariza.
Biće zanimljivo videti kako će se u verovatno istim uslovima u finalu ženskog dubla snaći naša Aleksandra Krunić i Ana Danilina protiv velikih favoritkinja Erani – Paolini. Ipak, ako su do sada eliminisale prve i pete nositeljke i već su dobile toliko da (paradoksalno) nemaju šta da izgube, treba slediti sjajan primer Koko Gof – i uz upornost I izgaranje na terenu verovati da je pobeda i u takvom meču moguća!
Arina Sabalenka, teniserka, tenis, nokti Izvor: Kurir
(Kurir.rs / Lajk.rs)
