Utakmica protiv Lila može da bude prekretnica za Crvenu zvezdu, smatra bivši fudbaler crveno-belih Milivoje Vitakić.
Nekadašnji defanzivac crveno-belih, ali i kluba iz Francuske veruje da šampion Srbije može da preokrene sezonu, ukoliko savlada favorizovanog protivnika.
Fudbal uvek daje šansu
Milivoje Vitakić (48) nosio je dres Crvene zvezde od 1998. do 2004. godine i upisao 98 utakmica, uz jedan gol. Za Lil je igrao od 2004. do 2007, uz 44 meča u francuskoj Lig 1.
Šta očekujete od Crvene zvezde protiv Lila?
– Pozitivan rezultat! A, kad kažem pozitivan, mislim samo na pobedu Crvene zvezde. To bi nam mnogo značilo, da smognemo snage i da se izvučemo iz ove situacije. Kad se pogleda sve, ništa nam ne ide u prilog. Ni rezultati, ni forma, ali fudbal je neverovatan, uvek ti pruži mogućnost da izađeš iz krize. Uz podršku navijača, zašto da ne pobedimo Lil – rekao je za Kurir Milivoje Vitakić.
– Tipična su francuska ekipa. Fizički su nadmoćni, taktički spremni, igraju dobra fudbal, kako u prvenstvu, tako i u Evropi. Lil je klub u usponu, napreduju iz godine u godinu. Imaju dobre rezultate, prave kvalitetne igrače i unosne transfere. Pitate me, imaju li mane… Imaju naravno, kao i svaki tim… Verujem da Miloje najbolje zna kako protiv njih.
Mladost, iskustvo i Delije
A, šta vi mislite, kako Zvezda da se suprotstavi toj fizičkoj nadmoći igrača Lila?
– Hajde, kad već insistirate… Zvezda bi trebalo da pokuša da igra visoko. Nikako ne bi smeli da se spuste i da se brane. Treba napasti Lil, od prvog minuta, naterati ih na grešku, a onda im dati gol. Utakmica bi tada otišla u drugi tok, a poznato je i koliko publika znači igračima Zvezde. Fakat je da su igrači Lila fizički jači, ali može se i protiv toga.
Gde je po vama snaga Crvene zvezde?
– Imamo iskustvo, ali i mladost. Tu pre svega mislim na Kataija, Ivanića i Arnautovića, ali i brzinu Radonjića. Plus, mladi Kostov i Delije! Dobitna kombinacija. Samo da veruju u sebe. To je najvažnije. Vera! I da se zategnu. Ako budu verovali u sebe i svoje saigrače, onda će pobediti. I naravno, sreća, koja je bitan faktor. Ali, nju moramo da zaslužimo.
Šta je uzrok slabijim partijama crveno-belih u Ligi Evrope?
– Naša srpska liga je slaba i onda kad izađeš u Evropu, to se oseti. To je druga dimenzija, nešto sasvim drugo. Videli smo protiv Brage… Zvezda tu nije ličila na sebe, jedna baš loša utakmica. Posebno što Braga nije u vrhu evropskog fudbala. Ako bismo pobedili Lil, Zvezda bi se vratila u igru da uradi nešto u Ligi Evrope. Voleo bih da bude pun stadion, to bi igračima mnogo značilo. Lil je najveći izazov u Ligi Evrope za Zvezdu, jer su najbolja ekipa sa kojom će igrati. Verujem u Zvezdine igrače, verujem da sve može da se promeni. To je fudbal, jedna utakmica može da te podigne i izvede iz krize.
Kostov je Zvezdino blago
Pomenuli ste iskusnije fudbalere Zvezde. Kako vidite one mlađe?
– U ovakvim utakmicama kao što je ova protiv Lila ne treba ti dodatna motivacija. Dolazi ti izuzetan tim, moraš da pokažeš kvalitet, da daš 300 odsto. Očekujem mnogo od Vasilija Kostova i Stefana Lekovića. Posebno od malog Kostova, ako odigra kao protiv Porta. Mislim da može da bude još bolji. Odavno Zvezda nije imala takvog talenta. Treba ga samo brusiti, pustiti ga da igra i da stiče iskustvo. Veliki je potencijal ne samo za Zvezdu, već i za srpski fudbal. To je moje mišljenje.
Vidite li možda među današnjim klicima u Zvezdu nekoga ko podseća na vas?
– Igrao sam beka i štopera. Imao sam hitrinu, brzinu, igrao u dva pravca… Fudbal se danas promenio u odnosu na to vreme, ali i danas ne možete da ga igrate, ako nemate snagu i brzinu. Našim igračima je najveći problem, što „nemaju pluća“… Nedostaju im jake utakmice u prvenstvu, na kojim stičeš iskustvo i rutinu. To je problem. Gledao sam malog Veljka Milosavljevića dok je bio kod nas. Stvarno veliki potencijal stvarno. Otišao je mlad i to u englesku Premijer ligu, koja je najjača na svetu. Tamo igraju „životinje“ da se narodski izrazim… Nije lako. Bornmut je dobar klub za njega, ali pitanje je može li on u sezoni da upiše 30 do 40 utakmica. A, kontinuitet mu je u njegovim godinama najvažniji. Ako ne bude igrao koliko treba, moj savet mu je da ide negde na pozajmicu. Ne sme sebi da dopusti da ne igra.
Pamti se dvomeč protiv Dinama iz Kijeva
Žalite li što vaša generacija nije ostavila veći trag u u Evropi?
– Drugačiji je bio sistem, plus mi smo igrali pod sankcijama, nisu nam dali da igramo u Beogradu. Utakmice protiv Dinama iz Kijeva su mi ostale u sećanju. Strašnu smo generaciju imali, a na drugoj strani Kaladze, Bjalkevič, Šacki… Nisu bili bolji… Ali… Ostaje žal za Ligom šampiona. Posle toga, igrali smo sa Lionom za Ligu Evrope, i umesto da ih ugostimo u Beogradu, morali smo da igramo u Sofiji. Bilo je to vreme posle NATO bombardovanja.
Kako pamtite period u Lilu?
– Tri godine sam bio tamo, pa još tri u Grenoblu… Došao sam kad je Lil počeo da se razvija kao klub. Nisu bili ono što su sada. Gradili su tek sportski centar i pomoćne terene. Sada je to na najvišem nivou. Doživeo sam da u dresu Lila igram Ligu šampiona, ali mi je žao što to nisam uradio kao igrač Crvene zvezde. Francuska liga je uvek bila teška. Prezadovoljan sam karijerom, s obzirom da sam dva puta lomio nogu, operisao prepone i koleno… Već u 33. godini osećale su se posledice. Drugačije je vreme bilo… Danas se više daje oporavku igrača, pazi se na ishranu, što sve čini da se produžavaju karijere.
Dva puta lomio nogu
Da li vam je krivo što niste više igrali za reprezentaciju?
– U najboljim godinama povrede su me sasekle… U Zvezdi slomim nogu 2000, pa 2002. godine. Onda operišem koleno… Trebalo je namestiti glavu i vratiti se posle svega. Kad se sad samo setim… Psihološki je me to razbijalo. Ali, to je život! Velika borba. Sad, kada pogledam budem ponosan, iako sam se mnogo toga odricao. Zadovoljan sam svojom karijerom. Povrede su učinile svoje. Igrao sam za sve naše selekcije, najmanje za A tim, opet kažem zbog povreda. Ostaje žal što nisam išao na Mundijal 2006. godine… Ali, šta je, tu je…
Šta danas radi Milivoje Vitakić?
– Završio sam A licencu za trenera. Radio sam malo u Crvenoj zvezdi, ali nisam sebe pronašao u poslu trenera. Probao sam, video da se mnogo trošim… Nije lako. Posvećen sam porodici.
Sinovi okrenuti sportu
Vaši naslednici izabrali su da budu sportisti?
– Stariji Strahinja koji je 2010. godište opredelio se za košarku, dok je mlađi Nemanja, 2012. godište u fudbalu. Trenira u Crvenoj zvezdi. Zadovoljan sam što su obojica u sportu, što ne vise na telefonima… Videćemo. Nemanja ima potencijal, sada je sve do njega. Bitno je da voli i hoće – zaključio je Milivoje Vitakić.
Fudbalsku karijeru Milivoje Vitakić počeo je u rodnom Borcu iz Čačka, da bi već u prvoj sezoni u Crvenoj zvezdi stigao do titule. Ukupno, sa crveno-belima tri puta je bio prvak države i četiri puta osvajač nacionalnog kupa. Bio je član generacije koja je bila nadomak plasmana u Ligu šampiona 2000. godine. U dva meča protiv Dinama iz Kijeva nije bilo pobednika. U Ukrajini rezultat je bio 0:0, a u Srbiji 1:1, pa je Dinamo prošao dalje zbog gola u gostima.
Generaciju Crvene zvezde u tim kvalifikacijama činili su: Saša Kocić, Dejan Pešić, Marjan Marković, Nenad Lalatović, Milivoje Vitakić, Srđan Bajčetić, Stevo Glogovac, Vladimir Matijašević, Mirko Bunjevčević, Dejan Ilić, Saša Zorić, Milenko Aćimović, Ivan Gvozdenović, Leo Lerinc, Goran Drulić, Dragan Stevanović, Mihailo Pjanović, Branko Bošković, Jovan Markoski, Blaže Georgioski. Trener je bio Slavoljub Muslin.
Porto, Crvena zvezda, policija, mere obezbeđenja Izvor: Kurir sport
(Kurir.rs / Lajk.rs)
